Danas smo kupovali pribor za skolu, treci razred. I zamalo ne zaplakah u knjizari. Znate ko je kriv? Sestar!!! Imamo knjizaru u kojoj kupujemo od kada se Ogi rodio. Bojanke, slikovnice, bojice… Danas dok sam kupovala sestar i lenjire pogodila me je strela pravo u srce! Posmatrajuci ga kako ozbiljno bira sveske, stvorila mi se slika od pre samo par godina kako je gledao bojanke i igracke. U glavi mi je samo jedno. O Boze, kako brzo raste, kako vreme leti, prebrzo… I kako to obicno biva, u naletu emocija resih da vam napisem nesto.

Kada sam bila mala, i ako nisam imala oba roditelja, vec sam samo mamu, mnoge stvari su bile drugacije nego danas.

Znam da je radila do tri i za vreme rucka uvek bila kuci a vikendi su bili nasi. Imala je vremena za mene. Istina da tada nije bilo telefona, kompjutera, nije bilo ovako ludo a ni ovako ,,pogresno lako” cuvanje deteta. Ja sam se budila rano, cekala Metlu bez drske, Branka kockicu, podne da se ona vrati sa posla i crtani u 7.15h.  I bilo je mnogo lepo…Uh, ma prelepo.

Kada sam se pre devet godina porodila suprug i ja smo se dogovorili da ce nam dete biti prioritet i da cemo sa njim provoditi kvalitetno vreme. Izvesno vreme smo bili uspesni u tome, sve do jedne zime… Ognjen je krenuo u predskolsko, ja koja nemam radno vreme pocela sam zbog obima posla da radim po celi dan. Suprug takodje. Radim u sklopu kuce pa sam se oslanjala da je to ok. Kako god, dete je bilo na pet metara od mene, tu a ipak sam.

Savremini nacin zivota, previse obaveza, drustveni zivot, zelja da ispostujete sve i svakoga… Ne ide!Na kraju dana, kada se sve zavrsi mi smo toliko bili umorni da je ostajalo jedno, spremanje za krevet i cekanje novog dana. Najgore od svega sto to tako lako postane rutina, vrlo dosadna i ni malo bezazlena.

Vreme koje smo te zime provodili zajedno ni malo nije bilo kvalitetno a ni posveceno detetu. Zasnivalo se na tome da idemo u nabavku, kod prijatelja, ili da par stvari zavrsimo odjednom. Svi koji me pratite znate da imam svoj salon i da radim sa zenama. Decembar, januar su dani kada ima puno posla i kada treba vise para nego inace. I bude para, ali ako treba da ih potrosim u letu, na brzinu, neka hvala.

Ognjen je te dane provodio gledajuci crtace, igrajuci igrice. Ok, tu je… Miran je. Super je! KAKVA ZABLUDA! KAKVA GRESKA!

Secam se da sam te godine radila i za Bozic. Jutro posle sam se probudila sa grcom u stomaku i ogromnom grizom savesti. Setila sam se Bozica predhodih godina. Proletele su mi slike dana kada nismo imali novac ali smo bili svi zajedno, ususkani, srecni. Tog jutra sam spremila rucak, rekla suprugu da ne kasni i dan proveli zajedno. Sami! Osmeh na Ogijevom licu i ta sreca u ocima se ne moze opisati. Tog dana posle rucka smo ozbiljno, svo troje razgovarali i doneli radikalne promene. Izvinili se detetu jer je to najmanje sto smo mogli. U porodici otvoreno pricamo o svemu, postujemo jedni druge i rec izvini kao i obecanja predstavljaju veliku ulugu. Tih nesrecnih par meseci dete nije bilo postovano a i obecanja nisu ostvarena. A vrlo je bitno da postujete svoje dete!

Danas je drugacije, puno radimo i dalje ali smo dobro organizovani. Shvatili smo sta je bitno i sta su prioriteti. Definitivno nas prioritet je dete. Preko nedelje ima previse obaveza, skola, treninzi, engleski, posao, kuca…Zato muski imaju svoj dan za sebe. Kako ja najvise posla imam vikendom njihov dan je nedelja.

Ogijev i moj, ponedeljak. Tada skitamo a vece je rezervisano za film. Ponedeljkom ne moramo nista, samo da smo zajedno i da se zabavljamo. Vec drruga godina zaredom, ponedeljak je zlatan dan.

Deca previse brzo rastu, zato neka vam budu prioritet… Provodite vise vremena sa njima i obavezno ih gnjavite i mazite! Uzivajte u njihovom prisustvu maksimalno…

“Deca – to su naše sutrašnje sudije”, Maskim Gorki.

Znam da cete pitati pa evo i fashion yes, yes momenat.

Haljina – Barum Barum

Patike- Converse

Torba – Guess

Ogijeva majica – H&M

Bermude – H&M

Ranac / Kupljen na Ali expresu ( FNAF)

PH / Dejan Nikolic http://www.photo-fotograf.com/